Kada je nastalo “veganstvo” i da li zaista VEGANI duže žive?

Pre par dana smo bili svedoci užasne vesti, kada su Kineski radnici u Zrenjaninu lišili života mačku i javnost se zgrozila tim nehumanim činom.

Odmah su “poletele” pojedine javne ličnosti sa estrade, da pametuju – te “objasnili” kako i mi jedemo životinje.

Da, ali pravo izbora u ovom delu sveta je jednim delom prihvatljivo, i da i mi ne pametujemo – ne može biti isto što tamo neki narodi obeduju kućne ljubimce, i što mi, sa ovog kraja sveta vekovima obedujemo neke druge životinje…

Ovde je reč o VEGANIMA, i kada je ono nastalo, i da li se duže žive ako ne jedemo “domaće životinje.”

Reč vegan je nastala 1940. kao skraćenica od reči vegetarijanac, u vegetarijanskom društvu u Engleskoj, koji su na taj način hteli razlikovati one članove koji su u potpunosti odbacili proizvode životinjskog porekla.

Ljudi postaju vegani iz mnoštva razloga, uključujući etičku brigu za životinje i prirodnu okolinu, kao i neke ličnije, vezane za zdravlje, duhovnost i veru.

Što se etičkih principa tiče, veganska ishrana sprečava masovni uzgoj i sistematsko klanje velikog broja životinja. Što se zdravlja tiče, važno je istaći da proizvodi od mesa, jaja i mleka sadrže visok nivo holesterola i masnoća koje uzrokuju velike štete ljudskom zdravlju.

I na kraju, sa ekološkog aspekta, mesna industrija podstiče ozbiljno zagađenja vazduha, zemlje i vode, doprinosi eksploataciji i krčenju šuma i velikih zemljinih površina za uzgoj biljnih kultura namenjenih prehrani velikog broja uzgajanih životinja.

Vegani tvrde da veganska ishrana može u potpunosti zadovoljiti potrebe organizma, pa čak i profesionalnih sportista.

To dokazuje već dugi niz godina aktivna Veganska bilderska grupa, koja opovrgava klasičan stereotip o veganima kao o mršavim i neuhranjenim ljudima.

Iako je to u teoriji izvodljivo, u stvarnosti je mnogo teže živeti 100% život bez okrutnosti. Iskorištavanje životinja je prisutno u mnogim sferama, a ne samo vezano za ishranu.

Mnogo je takvih primera poput gela, lepka, gume ili foto-filma koji sadrže životinjske sastojke.

Na zapadu se sve češće pojavljuju etikete na pojedinim proizvodima sa natpisom “cruelty free” (bez okrutnosti) što znači da nisu testirani na životinjama i nisu životinjskog porekla.

VEGETERIJANSTVO:

U 18. veku već su poznate sve prednosti bezmesne ishrane koje se i danas navode, što je utrlo put širenju vegetarijanstva u sve zemlje i među sve slojeve ljudi.

Žitarice i povrće postaju dostupni skoro svakom čoveku, a dr Vilijam Lambe uvodi modernu metodu lečenja svojih pacijenata od raka prepisujući im bezmesnu dijetu.

Godine 1847. na sastanku u engleskom primorskom gradu Remsgejtu je osnovano Vegetarijansko društvo (Vegetarian Society).

Ogranci društva su ubrzo osnovani i u Mančesteru i Londonu, i ono i dan danas deluje.

Godine 1889. Mahatma Gandi je postao član Vegetarijanskog društva. Od tada svakodnevno raste broj vegetarijanaca i vegetarijanskih udruženja širom sveta.

U SAD se danas oko 3 % stanovništva izjašnjava kao vegetarijanci, s tendencijom porasta tog broja.

• Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.
• Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.
• Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja.
• Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.
• Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso.
• Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.
• Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.
• Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.
• Frutarijanci jedu samo voće.
• Radikalni frutarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju.