Jedan dan bez MOBILNOG TELEFONA: Nemate pojma koliko je teško…

Moderna vremena, brzo se živi, dan se pre završi nego počne, a bez mobilnog telefona nam ne treba taj “čuveni čip” koji se pominje širom planete kod običnih ljudi.

Mobilni imam od 2001.godine i to, prvo, onaj “ciglastog izgleda” koji je služio za SMS poruke, a kasnije, sredinom dvehiljaditih – i sa kamerom i opcijom za Gugl.

Prvi sat bez mobilnog je da su mi ruke prazne, osećaj da mi nešto fali… Jedem kiflu i pijem kafu, i tražim po stolu mobilni da gledam “crtani film.” Nije mi prijao doručak.

Pao mi je daljinski, razbio se, kako ga popraviti? Nemam mobilni da “proguglam.” Nervoza raste, pa je vreme za šetnju… Čujem iz jednog lokala mnogo dobru stvar i osamdesetih, tražim opet nesvesno po dzepovima mobilni, da ukucam par magičnih reči pesme, da je mogu pronaći na youtube-u… Aha, mob je kod kuće, izdržaću još par sati.

Srećem poznanike, kažu da su me zvali, slali poruke na Viberu, da li sam živ? Živ, i to samo par sati koliko me nema “online.”

Vraćam se kod kuće, sedim, gledam u prozor, pa u sliku na zidu, ima paučine i prašine… Gledam policu sa knjigama, hajde da čitam. Zaspao sam, sanjao sam mačke i sve su bile crvene a samo jedna crna. Šta to znači? Piše na “Guglu.”

U redu, uključujem mobilni telefon… Preko pedeset propuštenih poziva, notifikacija, mail-ova… Banke šalju obaveštenja na mobilni fon, poslovi i ljubavi se zasnivaju na porukama, video pozivima, obaveštenjima.

Ni u tolet se više ne čitaju novine, nego web novine preko malog ekrana… Još samo da krene dekada mirisa preko ove sprave i dotakli smo dno civilizacije.

Najbolje je, koristiti ga umereno, i po potrebi. Čitati pred spavanje samo lepe vesti. Ujutru, slušati najdivniju muziku, popodne za neke edukativne stvari. I, opet se sve svodi na celodnevno druženje sa ovom spravicom kojom “smo čipovani” odavno.

Piše: A.Arsenijević copyright: Vivstars.com