Ilustrovana: “Indijanci ponovo vladaju Amerikom?”

Senat SAD je u martu glasanjem – 51 protiv 40 – potvrdio imenovanje Deb Haland za ministra unutrašnjih poslova u kabinetu predsednika Džozefa Bajdena. Halandova je tako postala prva Indijanka, odnosno pripadnica starosedelaca Amerike, koja je postala ministar u SAD. – piše ugledni nedeljni časopis ILUSTROVANA POLITIKA

„Uvek postoji svetlo, samo treba da budemo dovoljno hrabri da ga vidimo“, rekla je na inauguraciji Bajdena mlada američka pesnikinja Amanda Gorman (23).

Trebalo je da prođu 242. godine i 46 predsednička mandata od nastanka SAD pa da Indijanci, oni koji su preživeli genocid doseljenika i kasniji život u rezervatima, dobiju delić onoga što im je oduzeto – da vladaju tom zemljom poput njihovih predaka.

Nije Deb prvi put učinila istorijski korak: pre tri godine je postala prva Indijanka koja je izabrana u Kongres. Sada će biti zadužena da vodi računa o ekologiji, smanjenju ispuštanja otrovnih gasova u atmosferu, korišćenju državne zemlje, nacionalnim parkovima, prirodnim bogastvima i pitanjima Indijanaca odnosno nešto više od dva miliona pripadnika 574 priznata plemena.

Malo ko im je pomagao kada dođe vreme za glasanje ili odlazak kod lekara, a nije se previše vodilo računa ni o čuvanju prošlosti Indijanaca, još manje je bilo brige za njihovu budućnost.

Ministarstvo unutrašnjih poslova u Americi ne znači isto što i u većini drugih zemalja sveta – policiju. Tamo nema taj značaj, neki ga ironično nazivaju „ministarstvo za sve ostalo“, dok se javnom sigurnošću u smislu policije bavi Ministarstvo domovinske bezbednosti.

– Ovo imenovanje ne govori ništa o meni, već o našoj budućnosti u koju treba da krenemo svi zajedno, kao jedna nacija, i da stvaramo dobar život za sve nas – rekla je Deb Haland. – Teško je ne osećati obavezu da se čuva naša zemlja i znam da svaki potomak starosedelaca to razume.

Protiv Halandove su glasali svi republikanci, osim njih četvoro, smatrajući da ima „ekstremne stavove“ po pitanju korišćenja javne zemlje i fosilnih goriva.

Samohrana majka

Za ovu ženu prvi put je veći broj ljudi čuo kada se 2017. usprotivila politici Donalda Trampa po pitanju deportacije ilegalnih useljenika.

Tada je učestvovala na demonstracijama u Albukerkiju, u Novom Meksiku. Veći deo života provela je dižući svoj glas protiv nepravde i podržavajući tuđe glasove sa istim ciljem.

Sada prvi put može i nešto više da uradi, jer je na čelu državnog kabineta (agencije) koji upravlja teritorijom od gotovo dvesta pedeset miliona hektara zemlje u vlasništvu savezne države i nadgleda rad biroa za pitanja Indijanaca.

Najavila je da će joj jedan od prioriteta biti problem napada na indijanske žene i njihov nestanak u rezervatima u kojima je nasilje u porodici deset puta učestalije nego u ostatku SAD. Planira i da aktivno podrži ideje predsednika Bajdena o usporavanju klimatskih promena, uključujući i pauzu u eksploataciji gasa i fosilnih goriva na državnim posedima.

„Teta Deb“, kako je Indijanci zovu, pripada plemenu Laguna Pueblo čijih sedam i po hiljada pripadnika živi u središnjem delu Novog Meksika. Ona je trideset i peta generacija svoje porodice koja živi na istoj teritoriji još od 13. veka!

Njen otac je poreklom iz Norveške, a u Americi je odslužio tri decenije vojničke karijere. I njena majka, Indijanka, služila je u vojsci.

Deb je rođena u jednom malom gradiću u Arizoni  decembra 1960. i zajedno sa ostatkom porodice pratila je oca na njegovim čestim premeštajima iz jednog u drugi garnizon pre nego što su se konačno skrasili u Albukerkiju.

Četiri dana pošto je diplomirala engleski jezik na tamošnjem univerzitetu rodila je ćerku Somu, svoje jedino dete. „Svesno sam izabrala da budem samohrana majka“, kaže ona.

Bajdenovo poštovanje

Deb je pravila soseve i začine za hranu i putujući zemljom prodavala svoje proizvode kako bi izdržavala sebe i dete, ali to nije bilo uvek moguće. Povremeno je živela kod prijatelja, a nekad bi obroke dobijala, da tako kažemo, u narodnoj kuhinji. Uporedo je još učila i doktorila indijansko pravo na Univerzitetu Novog Meksika.

Kaže da i danas otplaćuje svoje studentske dugove nastale pre više od dvadeset godina. Aktivista Demokratske stranke postala je 2004. kada je u svojoj zajednici organizovala predsedničku kampanju za Džona Kerija, a kasnije i za Baraka Obamu.

Kada se kandidovala za Kongres obećala je da će se boriti protiv predsednika koji je podelio naciju, isticala je da je samohrana majka, vlasnica male privatne firme i aktivna u borbi za bolji život lokalne zajednice. Nije izbegla da objavi kako je nekad imala problem sa alkoholom i nedostatkom novca. Iskrenost i odlučnost doneli su joj pobedu.

U Kongresu je bila najbolja. Već tokom prve godine sedenja u poslaničkoj klupi predložila je više zakona nego bilo koji kongresmen–brucoš pre nje, i radila na tome da budu usvojeni. Čak pet njenih predloga pretvoreno je u zakone tokom samo te prve godine kongresmenskog rada.

Kada su se pronele glasine da bi Deb mogla da bude deo Bajdenovog tima, počela je u javnost da dobija mnoštvo podrški, jednu za drugom – više od sto plemenskih vođa, i sa leve i sa desne strane političkog spektra, jednoglasno je potpisalo da je „Deb više nego kvalifikovana i spremna“ za taj posao. Kako se približavao dan odluke, sve više Indijanaca je pružalo podršku Halandovoj. Pisali su pisma, slali umetnička dela, pravili kratke filmove – sve njoj u čast.

Koliko je poštuje, predsednik Bajden je pokazao time što je već prvog dana nakon svog stupanja na dužnost otkazao izgradnju naftovoda Kistoun od Kanade do Oklahome zato što prolazi kroz velikih broj indijanskih staništa.

Pre pet godina Indijanci iz Južne Dakote morali su da demonstriraju protiv izgradnje naftovoda na njihovoj zemlji jer bi im uništio glavni izvor vode. Indijanci iz cele SAD su digli glas, a na licu mesta bila je i Deb Haland koja je svakodnevno kuvala za učesnike protesta.

Ona duboko veruje u indijansku tradiciju i iskrena je u svojoj borbi, zato je postala nesporni predvodnik ove, gotovo istrebljene zajednice.