Eurosong prvo polufinale: Albanka kao najgori nastup, a Moldavce kao da je poslao Saša Popović.

Avatar says:

Za mene je ovo jedna od najboljih Eurovizija.
Krenuću od nastupa Hrvatske predstavnice Mie Dimšić, koja je autentična umetnica i čiju karijeru pratim od početka. Ima već 2-3 albuma. Sama piše pesme i svira gitaru. Njena pesma Guilty pleasure je stvarno izuzetno kvalitetna, zanimljiva, nikog ne ostavi ravnodušnim, ali na Eurosongu prolazi performans.
Mia je imala kvalitetniju pesmu i vokalnu izvedbu od mnogih. Ali,…To nije bilo dovoljno. Većina predstavnika je imala izrazitiji koncept svog nastupa ili performans. Ok, ne baš kao naša Konstrakta, ali svakako da. I apsolutna većina koja je prošla dalje imala je koncept ili performans ili i jedno i drugo. I Norveška, i Moldavija, i Island (višeglasje koje je i scenski jako lepo prikazano) i Portugal (takodje višeglasje koje je scenski jasno i lepo prikazano) Ukraina i Jermenija.
Ostala 4 predstavnika, koji su prošli u finale, imali su snažne balade, koje zahtevaju izrazite, pa čak i vrhunske vokalne sposobnosti. Raspon pesme Grčke predstavnice je ogroman. Na mene je još jaču emociju ostavio Švajcarac, a pretpostavljam i na mnoge druge. Umirujuća i emocionalno snažna balada. Litvanija je imala bržu baladu, koju nije niti malo lako otpevati, a pored toga u vizuelnom delu, žena je išla na kartu elegantne pop pevačice, malo staromodno, ali i vrlo lepo oživljavanje glamura iz prošlog veka. Holandija je donela novi zvuk. Pesma holandske predstavnice je uradjena u stilu najmodernijeg elektro pop-a, koji će tek osvojiti svet, pa stoga ne treba čuditi što je mnogima medju top 5 ili top 10.
Sve u svemu, mislim da je napravljen odličan (možda i više nego odličan) balans izmedju kvalitetne muzike i efektnog scenskog performansa. Što se tiče toga ko je trebalo da se plasira u finale, sve drugo bi bilo nijanse. Meni je lično žao i smatram da je Mia Dimšić zaslužila plasman u finale. Mnogi bi možda više voleli da vide nju u finalu umesto Moldavaca. Ali, Moldavci su bili ogromno osveženje i toliko su podigli publiku na noge, da je to za svaku pohvalu. U pitanju su sjajni muzičari, koji su itekako dobro znali da predstave svoje umeće, što na pres konferencijama, što na raznim drugim dogadjajima koji se vezuju za Eurosong.
Ukratko – Vodilo se računa da se zadovolji odredjeni, etablirani kriterijum u okviru popularne muzike i kulture.
Što se tiče današnjeg polufinaa, navijamo do daske. Ne samo da mi to činimo prvi put, već smo u čitavoj istoriji Eurosonga prvi koji šaljemo pesmu koja je iz oblasti alternativnog zvuka, a sveukupno predstavlja konceptualnu umetnost u pop kulturi. S obzirom da je Torino levičarski grad, a znamo da levičarski pogled na svet voli alternativu, kao i da je generalno, zadnjih oko 2 godine, izuzetno snažan uticaj levičarskih vrednosti u pop kulturi, nadajmo se visokom plasmanu. Ako uzmem u obzir još neke činioce, koji nisu za ovaj komentar, a tiču se i politike, zatim cikličnih kreatnja na relaciji društvo – ESC u proteklih 30 godina, kao i nekih malo skrivenijih poruka i zbivanja, Konstrakta bi mogla da pobedi.