Dorćolka: U klimaksu sam i lepo mi je…

Satira, fikcija & Esej

…Na selu jeste cool, ali evo me u gradu – miris smoga, reke, jeftinih i skupih parfema, dobrih ljudi, loših, prevaranata, umetnika, kriminalaca, i nebo je tako lepo i plavo u Beogradu, barem u mom kraju gde još uvek nema onih nebodera i naprednjačkih zgrada…

Selo je nešto najlepše, parče svog neba kako reče čitateljka ispod jedne kolumne, i zdrav prostor da se mentalno i fizički osvestiš, ali… Ljudi na selu teško žive, mladi naročito. Ja, eto, dođem, nauživam se tri meseca i vratim se na beton, i mogu naći posao na trafici, u salonu tepiha ili da čistim po kućama. Šta će neko sa dvadeset godina na srpskom selu? Šta? Ništa, da proda sve i preseli se u košnicu svega i svačega. Ljudi u malim sredinama nemaju mogućnosti koje pruža grad – krivi su svi političari u celom regionu. I kod nas i u Hr, Bosni, Mak, Cg svuda ista priča sa malim sredinama.

Politička hirošima gleda samo “građane” kao biračko telo, i za selo ih zabole uvo. Dok sam klopala danas i nešto pretraživala na netu, naiđem na jedan stariji članak iz B… – koji su uređivali pravi intelektualci, pravi trendseteri, prava elita i znalci modne industrije. Ovaj današnji ne bih komentarisala ni sa gađenjem…

Muž mi je dobro, sa njim sam još uvek i dolazi sutra iz inostranstva – gde radi kao programer. Nadam se da ću do zime da uz pomoć Vivstarsa i supruga pokrenem modni sajt, pa ćemo se družiti još više i pomagati jedni drugima kada je posao u pitanju ali i ideje…

Nisam za društvene mreže, ali mi se sviđa Tviter, ne da mudrujem i pljuckam poznate, već da “šerujemo” iskustva mi žene i vi muškarci na korak do četrdesetih. Kaže mi majka da sam u klimaksu jer menjam raspoloženje deset puta dnevno. Možda, ali Gorica naša komšinica sa drugog sprata je imala težak period klimaksa. Bolela je glava, sećam se, osećala vrućinu na minus deset i razvela se, udavala nekoliko puta, I trajalo je to tako, i trajalo, dok nije na terapiji – jedva se izvukla…

Znam da sam pubertet mnogo teško “prošla.” Deca su me izbegavala u sedmom razredu jer sam bila na svoju ruku, i veselica prava, pa sam postala povučena i anksiozna. Sve se popravilo, pisala sam vam kada sam pošla u srednju, tada sam pravila čuda… Jbte, život nam se svodi na ranu mladost, na dvadesete u kojima letimo kao muve, pravimo greške i kada stignemo do tridesetih – društvo nas odbacuje kao “matore” i na one koji se spremaju za klimaks.

Nisam napisala da mi je dete dobro, i da nisam želela da mu prenosim svoju negativnu energiju, pa su ga moji čuvali. Nije na mene, i super, na babu iz Niša je – normalno i skromno detence. Svekrva mi šalje pite i kolače, a ja njoj spakovala pun auto zeleniša. Sutra joj donosim sve i pored Nišave imam da se selfiram hahaha.

Godina ode, evo nam i jesen ili miholjsko leto pred vratima, a i neka ide kada je bila očajna. Mogla bih da skitam sama sa sobom, i malo sa drugaricama ovih dana. Mogla bih da zatežem izborano čelo, imam super recepte, a i brojeve plastičara. Mogla bih da pišem Dnevnik ili da krenem da crtam i slikam sa vodenim bojama, a mogla bih i da roknem par kubika u usnama, grudima, i da me stešu u struku, ali to bi potrajalo.

Čekam muža da se ljubimo, da šetamo i da ga “obradujem” jer u gajbi imamo nove stanare. Tri kuce i dve mace. Čitamo se uskoro opet.

Vaša Dorćolka

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su fikcija, kroz satirično štivo autorke teksta. Zabranjeno preuzimanje. Sve kolumne sa ovog sajta su zaštićene.