Drage moje žene i moji mili muškarci, da vas ne zavara naslov moje nove kolumne… Ne, vi niste kreditne kartice, koje se lako potroše i dobijete reciklažu, odnosno zamenu. Vi ste najbolji proizvod majke prirode, da mi nežnije i namazanije spoznamo istinu o vama.

Jesam li vam pričala da su meni muškarci najbolji prijatelji? Sve do onog trenutka, dok me nisu nežno i lagano spustili na bračni krevet. Neki su pokušavali i na zadnjem sedištu rentiranog skupog automobila. Neki su iznajmljivali stan na dan, nadajući se, da ću pristati onako pijana nakon provoda da se uvučem i svučem… Onda sam se udala, pa da ne repriziram.

Ovo pišem, pošto sam čitala sve što ste vi komentarisali dok me nije bilo. Stigla sam i raspakovala sam se opet na svom Dorćolu, i muž je sa mnom, i naš pas, i naša nova ljubimica mačka, i ja čekam da se porodim. Obilazim sve moguće kafiće u kraju jer poznajem sve konobare i samo da im se javim, i da me ne zaborave dok sam na “odmoru.”

Vratićemo se južnjak i ja tamo preko, čim prođe ova belosvetska pošast o kojoj ne želim da kvarim ovu “lifestyle” kolumnu.

Dok sam se “pravdala” i pričala gde sam i šta sam postala, i kako sam i blažena, srela sam Milicu, staru drugaricu, i slatko smo se izljubile preko ovih zaštitnih maski, popile po jedan čaj i, neke drage komentatorke su bile skroz u pravu. Milica je izgubila najlepše godine jer je tako godinama čekala da se njen lik sabere i da je oženi. Trošila je vreme, živce, i srce joj je zatrokiralo od čekanja i strepnje.

Raskidi i mirenja su joj u toj vezi bili kao Dobar Dan, a kada je on prestao da sa njom vodi ljubav, u njoj je proradio inat da ona njega zaprosi. Na kraju svega, ona nije obolela, nego je u njenoj porodici krenulo po zlu. Kaže Miličica, da je taj baja okrenuo jednom preko sluške, čisto da opere usta, i da, pošto je parajlija i to baš, baš, nije se udostojio da pita ovu emotivku, da li ima za osnovne stvari, makar da joj pozajmi.

Kada je sve sredila u svom privatnom životu, Milica ga je srela u gradu, kako najvećoj i raspaloj ravulji otvara vrata svog besnog automobila i pobegao je i nije se javio svojoj bivšoj dragoj, koja je zbog njega sve radila. Pozajmljivala se kada mu je bilo potrebno. Hranila ga je i prala.

Da ne materijalizujem, ona je trošila lično njenu energiju i zapostavljala njene najmilije, ne bi li se njemu našla i spašavala mu g…cu. Ta ista debela muška i nezahvalna zadrigla i ješna gu…ca nije mogla da odvoji pi…vih deset hiljada dinara da joj se nađe. S druge strane, imam i obrnuti primer, a na kraju ćete ukapirati što vam sve sve ovo pišem… Jer sam sve, samo nisam feministkinja, nego realna.

Moja majka je jedna dobrica i šaljivdzija, i jedna lupetarka na koju sam se “izmetnula” kako se mi šalimo, volimo da se družimo i svi su nam dobri i lepi dok nam ne zavuku, onako seljački, pa se jedva opasuljimo od šoka. Iju kakvi su ljudi, iju kako su mogli, iju pa nisu svi fini i učtivi.

Moja majkica se družila trideset godina sa Dragicom, i kasnije, sa njenom ćerkom, i celom ženskom familijom. Kao rod najrođeniji. Kada je tata prodao auto jer nije više mogao da vozi zbog problema sa kičmom, kao da je znao, predosećao…

Nastupili su baš teški dani kada se jedva kretao, i on i mama su svakog trećeg dana išli kod svih mogućih lekara. Lekari, dobra većina očekuju da im se nešto pruži, (a u sređenim zemljama bi zaglavili ćorku zbog toga) majka je zamolila Dragicu, do tada vernu sestru – prijateljicu da je odveze kolima do bolnice, da bi mogla toj nekoj doktorki da nosi gibanice, pečene kokoške i zimnice…

Ta ista Dragica je prestala da se javlja. Moja mama u toj žurbi nije ni zamerala jer nije znala gde se nalazi od problema. Ne lezi vraže, ta ista doktorka, da vam ne dužim, rođaka je od mamine Dragice veštičare i ova se sve vreme pravila blesava, i mogla je da sredi da se moj tata na vreme operiše i sada bi mogao normalno da hoda. Pišem ovo, jer da se ne lažemo u našoj ludoj zemlji je sve preko veze i na mufte.

Tako da, mnogo verujete ženama i mnogo verujete muškarcima. Nebitno da li su prijateljstva u pitanju ili ljubavne veze. Ljudi su isključivo ili DOBRI, a malo ih je, ili loši a previše ih je. Na sitnicama ljudi padaju ili se pokažu u najboljem svetlu. Ko vam se nađe u teškoj situaciji ma drži ga, čuvaj ga i ne daj ga. Ko vam tada okrene leđa, onda mu oprostite. Ne svetite se. Promenite broj, jer će vas takva boranija opet zvati i koristiti.

Nisam vam pisala jer mi na Vivstarsu imamo jedno pravilo, da pišemo samo, kada imamo šta pametno da napišemo. Nema žurbe, nema kvazi vesti, nema portalskih copy paste-a…

Čitamo se ovih dana, Vaša Doćol Girl sa Vivstarsa. 🙂

copyright Vivstars.com Svi likovi i događaji su fikcija i umetničko izražavanje. Sve kolumne na portalu su Pop Culture edukacija. Zabranjeno preuzimanje bilo koje kolumne.