BM kolumna “Drug i drugarica”

Satira FIKCIJA Esej

‎U letnjem izdanju ovog šarenolikog štiva malo ćemo pričati o prijateljstvima iz prošlosti.

Nema većeg drugarstva, nego onih između žena i muškaraca. To je dugovečna strast koja tinja i nekada je trajnija i od veza, brakova i kombinacija.

Još ako je drug neka žestoka glava sa usijanog Zemunskog asfalta…E, onda je to priča koja intrigira i vašu i našu pažnju.

Jako mi je krivo kada pročitam da upoređuju Vranu i onu pohabanu Čajdzinicu. Kakva crna sličnost, Oh, Sveti Nektarije i svi pali Anđeli…

Vrana nikada nije songirala po birtijama, a i da jeste, nju niko nije krevetao iza šatora, nikada nije radila “šljake”…niti je izgledala kao frižider iz Turske sa pokvarenom kavurmom u pregradama.

Vrana je u svoje najbolje vreme bila fataluša, iz čije su Gucci sandale moćnici pili šampanjac a ona ih okretala oko malog prsta.

Njen najbolji drugar je kao što znamo, bio i ostao Zemunski Bond i družili su se godinama. On je sve vreme bio zaštitnički nastrojen prema njoj…

Neko bi rekao da je bila zacopana u dotičnog, da su imali neku šemu, ali ko zna… On onako miran i povučen a ona divlja i nasmejana, baš pravi spoj nelogičnosti i dve savršene nesavšenosti.

Kada je gazda stana nešto zezao oko kirije, pojavio se Bond i otkupio navodno celu zgradu, jer je drugarici Vrani prijao pogled na Zvezdarsku idilu i odgovarale su joj energije i čakre u toj gajbi.

Tek kasnije njegovim odlaskom je kupila nekretninu i to uz pomoć njegovih drugara na drugom kraju grada.

Nisam vam do sada ispričala kako su se njih dvoje vozili nekim crnim kabrioletom kroz ravan Srem.

Vrana kad završi svirku na splavu, on je čeka do fajronta, a ona sa sve dugom haljinom i naočarima za sunce sedne u brzu mašinu i tako se vozikaju dok ne svane.

Kada je on imao problema, krenuli su i njeni loši ljubavni izbori… Dok je sada Vrana u samoizolaciji, pričaju ptičice, da je samo Bond posećuje i nudi nesebičnu drugarsku pomoć.

Hvaljena je nakon odlaska Bele Tehnike u večna lovišta imala lud period, gde je vapila za izlascima, svirkama po nekim zabačenim klubovima gde se okupljalo njeno društvo.

Osećala je slobodu i ponovni početak, a ja se mislim kao da je slutila da će svirati klavir.

U to vreme, njen Bff bio je Šarenokosi sa kojim je dočekivala nova jutra uz jaku zaslađenu kafu i tonu cigareta.

Njemu je pričala probleme, pred njim lila gorke suze a uveče se provodili. Šarenokosi ju je slušao i štitio gde god da se pojavljivala.

Fazon, ja sam bre tvoj zaštitnik i ne sme niko da ti priđe…bre! Ona se u to vreme kretala slobodno, prvi put posle pet godina, i do centra grada..za nju je bilo nešto novo.

Osećala se opet živom nakon onog zlatnog kaveza… Hvaljenki je bio gušt da pije kafu sa nekom butikašicom iz Čumićevog Sokačeta, ili da razgleda izloge i isprobava sve živo što joj se dopadne od krpica.

Na nekom privatnom slavlju u okolini Srema (gle čuda i slučajnosti iz prošle priče), u separeu je sedelo poveće društvo.

Neki lokalni trećerazredni bokser, koji je voleo da se gura među poznate, non-stop je muvao Hvaljenu, a ova ga kulirala na max…

Hvalio se bokser da ima vozni park u Šumadiji, da je strah i trepet tamo, da ona ne zna šta propušta.

Onda se posvađao i sa samim sobom i sa njenim društvom i počeo sa performansima… Maltretiranje jadnih konobara, lomljenje stola, vrata i na kraju je uleteo u kafić sa autom, da bi pokazao kako mu je metalik “dvosed” jači od drvenarije.

U tom momentu je uleteo Šarenokosi koji je ovog zakačio da visi kao luster, a u ustima mu je stavio baterijsku lampu da osvetljava prostor.

Kad su završili sa druženjem, ovog su otkačili i naterali da farba taj “dvosed auto” u šarene boje i tako ga poslali kući.

Hvaljena je u to vreme najbolje izgledala i verovatno vam nikada neće priznati da je njenih ruku delo “Metro duše”.

Svarovska je imala za najboljeg druga opasnog lika, i možda najiskrenijeg muškarca ikada u njenom životu.

U pitanju je Šljunkar, veoma opasna glava s kraja devedesetih. Prema njoj je bio pravi frend i zaštitnik.

Niko do sada nije uspeo da mi ispriča kako su se upoznali, jer je ona već bila u oazi ljubavi sa menadzerom.

Šljunkar je sa njom igrao bilijar i slušali su istu muziku. Pričala sam vam da je Svarovska po cele dane provodila uz video kasete Dzenet Dzekson, Pole Abdul, Madone..

Pričalo se, da kada je nju ostavio menadzer, da je opasni drugar ostavljao važne poslove da je teši, da joj je donosi omiljenu hranu iz Mek-a i da je bio rame za plakanje.

Postoji jedan video, gde se ona vozika kroz grad, na scenografiji zadnjeg dela kamiona. To je bila navodno Šljunkareva ideja, a i njen tadašnji izgled je bio njeno najlepše izdanje…

Nikada ga nije zaboravila, i redovno mu je posećivala večno mesto. Sama i uplakana sa žutim lalama, njegovim omiljenim cvećem.

Dragi moji, u ovim sivim vremenima kada planeta živi poslednje vreme normalnosti, negujte makar jedno prijateljstvo. Ako ga nemate, nađite ga.

Nikada nije kasno da se upozna neko da nas teši, čuva i ne traži ništa za uzvrat. Ne mislim na društvene mreže i slične gluposti… Budite slobodni da upoznajete i da pametno birate sa kim ćete ispijate kafe i kabeze 😎😆

Voli Vas vaša Big Mama!

copyright: Vivstars.com Svi likovi i događaji su satira i fikcija pop kulture i nemaju veze sa stvarnim ličnostima, niti sa događajima