Josipa Lisac za početnike! “Umetnik ne karikira”
Muzički ukusi su različiti. Neko se oduševljava pevaljkama koje kopiraju Britni Spirs, Madonu ili Lejdi Gagu, i onda, na osnovu tih kopija, napravi koncert u Areni. Neko sluša Anu Bekutu i Stoju, i sa takvim vajbom slušajući Josipu Lisac smatra, da je ona karikatura domaće “glazbe.” Sve je u ušima običnog posmatrača, dok ne ukapiraš sta je pravi rock zvuk ili Jazz!?
Da se ne osvrćemo na izvođenje hrvatske himne i na to izvesno “karikiranje” Josipe Lisac, nego, na njenu sjajnu karijeru.
Karijeru je počela u dečjem horu 1961. godine pevajući klasičnu i sakralnu muziku. 1967. godine postaje član rok-grupe O’Hara, koju napušta naredne godine i prelazi u Zlatne akorde. Sviraju po festivalima, koncertima, igrankama, šire interes za novu vrstu muzike – neobuzdanu i punu mladalačkog zanosa. Snimaju i singl-album sa četiri pesme.
Godine 1968. započinje solo karijeru pevajući pesmu Arsena Dedića: Što me čini sretnom. U narednih nekoliko godina stvara pesme: Oluja (1970), Kapetane moj (1970), Život moj (1970), I teče, teče vrijeme (1970)…
Najveći uspeh beleži snimanjem svog prvog LP albuma Dnevnik jedne ljubavi (1973), za koji je muziku komponovao njen životni saputnik i preteča roka u SFRJ – Karlo Metikoš. Većina kritičara i muzičara, kao i publika, se slažu u oceni da je reč o jednom od najboljih albuma snimljenih na ovim prostorima. Dnevnik jedne ljubavi od tada nosi titulu prvog konceptualnog dela u domenu popularne i rok muzike.
Sredinom sedamdesetih uspešno eksperimentiše u džez muzici sa Boškom Petrovićem na albumu B.P. convention and all stars.
Krajem sedamdesetih odlazi u Ameriku gde radi album Made in U.S.A (1979). Tokom osamdesetih snima veliki broj albuma, a muzički je sve više bliža popu: Hir, hir, hir (1980), Lisica (1982), Hoću samo tebe (1983), Boginja (1987)…
Drži veliki broj koncerata gde do izražaja dolazi sav njen kreativni dar. Avangardne frizure i odeća, zajedno sa snažnim muzičkim izrazom, čine njene nastupe unikatnima.
I pre Lady Gage -Josipa Lisac na Jugoviziji
Posle Karlove smrti 1992. nastavlja sa eksperimentima. Snima album duhovne muzike i na koncertima pravi obrade starih hitova dajući im novi izraz. Poslednji album snima na samom pragu trećeg milenijuma, Život (2000). Igrala je u dva američka filma i u dve avangardne predstave.
Ako želite i naručite muzički opus Josipe Lisac, onda dobijate pravu i iskrenu ali, svoju Josipu Lisac. I kao što smo već napisali gore. Ukusi su različiti, ali umetnost se ne karikira. Samo oni koji i ne znaju šta je umetnost, smatraju da je neobičnost i lični pečat – karikiranje.
Nikada nije kasno za “Dnevnik Jedne Ljubavi”
Vivstars.com