Dorćolka: “Život sa Fudbalerom i dečko iz komšiluka”
Drugari,
Konačno su prošle nesnosne vrućine i danas odmaram u svom devojačkom gnezdu na Dorćolu. Juče sam sa majkom sedela na terasi, pile smo kafu, gledale u šolju i smejale smo se kao pevaljke kada dobiju novčanice u “njedra.” Znate kako sam peglala bore oko očiju i na čelu? Stari dobri, provereni recept komšinice sa prvog sprata. Umutite belance, malo seckanog peršuna i aloe vera gel. Biljku sam kupila u cvećari i deluje, ali samo ako imate sitne borice.
Gledamo keva i ja, prolaze neke nove generacije, čekaju taksi, neke se vraćaju iz šetnje a većina njih živi za splavarski lajftajl. Ne možeš danas provaliti koliko neka riba ili frajer imaju godina? Nije napadna šminka i mačo garderoba u pitanju, samo ponašanje je “starije” a ja i dan danas, veliko dete. Nakon prošlonedeljne kolumne bila sam na rođendanskoj proslavi kod Mrkija sa Zvezdare. On je sin buržuja, lep, blesav i tetoviran. Moje je godište, ali ga ove od dvadeset leta obožavaju. Pola grada se sjatilo na žurkici pored bazena, pa i ja.
Crna mala Gucci tašnica, koju sam pazarila u Nemačkoj pre osam godina, pa nisam imala lovu da se vratim za Serbiju, zatim crvene sandalice i kratka metalik suknjica Donna Karan. Kosu sam nadogradila, i molila frizerku da mi ne stavlja tuđe odsečene grive. Imam neko čudovište na glavi dok mi ne izraste moja lepa kosica. Svaka likuša koja me pitala koje sam godište, namerno sam lagala da sam deset godina mlađa. Onda je Mrki muvao “najjaču ribicu” pokraj bazena. To vam je jedna aktuelna Instagramuša koja sebe naziva “blogerkom”, a da nema ni sajt nitidokaz da bilo šta piše, osim što “lepi” fotke a ispod njih “sestrice i ja u gradu.”
Krenuo Mrki da joj uvaljuje kompliente, da se češka malo i za onu stvar, kao i svaki buržuj pred parenje… I, onda najjača rečenica.-” Mače, za trideset godina si se uradila u full-u”, misleći da ova grabuljetina ima godina kao i ja, a ona jedva dvadeset. Ske*ala se mala, i kako su današnje ribe namazane svim bojama, uskočila u bazen i povukla njega i pred svima mu zelepila žvaku.
Popila sam na eks vince iz čaše i nestala iz ove gužve i gurke. Pre godinu dana, kada sam pratila bivšeg lika da vidim sa kojom me vara, u taksiju mi je ispao HTC starudija telefon, ali pun najboljih slika i sa brojevima telefona svih važnijih frajera u gradu. Naravno da su mi iz taksi službe rekli da će me zvati ako pronađu telefon, ali sam ga ja pronašla na Zelenom Vencu u radnji, koja prodaje “nađeno”. Sve je bilo obrisano, a telefončić sam poznala po mojim inicijalima od laka za nokte. E baš ovaj taksista me sada nakon godinu dana vraćao ćiku. -Daso, gube li telefone stranke? pitala sam…
-Ma sve neke splavarke, pijane, reče namazani taksi drajver, i na moje čuđenje nastavio sa preciziranjem… “Ja ti lepojko sve to odnesem kod ortaka i “utopim.” Ko ih šiša. Za tebe hiljadu i po dinara vožnja”. -Pozovi plavce, neću da ti platim jer ti nije bio uključen taksimetar, a i da jeste, račun nemaš? Malo smo se pi*arali, ali sam izašla iz auta srećna. Ovo ne radite nikada, naravno. Ja sam morala, i srećna sam zbog toga.
Prošle srede, bavili smo se temom koja je mnoge zaintrigirala, a danas pred kraj današnjeg štiva, imam limunada temu. Ja, fudbaleri i intelektualci (od njih ima vajde).
Mi žene u većini slučajeva volimo “loptarske radnike”. Većina mojih drugarica će reći, pa loži nas njihova lova i što su uvek aktuelni, a mene je iskreno, ložila misao da su dobri u krevetu. Sa mnogima sam imala avanture, i sa jednim živela skoro godinu dana. Dnevna ljubavna rutina sa fudbalerom izgleda ovako… Ujutru vole, da pod erekcijom zavuku a meni, kada sam neispavana ili u slatkom snu nije gušt da me neko drmusa. Tadašnjeg sam više puta zatekla, kako pored mene žive drnda mačora i stenje. Onda se tuširaju hladnom vodom i razmišljaju šta će jesti.
Posle klope vole opet da ono rade, a ja bih baš u to jutarnje vreme išla kod frizera. Popodne vole da gledaju rezultate i sportski program i da im neko “dribla mačora” dok su u “raskrečenoj pozi” pred TV aparatom. Uveče, pokazuju svoj “trofej” mene, kao i nova kolica. Sa ženama fudbalera nikada nisam imala zajednički jezik.
Ograničene ljanke željne karijere i love. Ja slušam Nirvanu a riba me pita da li je to neka pevačica!? Kada kažem da su mi planovi za budućnost nerealni jer uživam u sadašnjosti, iste te ribe me gledaju kao vanzemaljku. Većina tih likuša planira i kada će roditi, i kada će se razvesti i sa kim će se švale*isati i, kojim žutilima prodati tragičnu patetiku. Ma marš!
U vezi sam sa intelektualcem. Da kažem, prijateljskoj. Fakultetlija koji je na birou, i nema posao kao polovina ljudi u regionu. Radi privatno, honorarno grafičke radove. Lep je, voli karirane košulje i nosi naočare. Ima tamno braon oči. Gledamo sve moguće serije i slušamo 202 (dvesta dvojku).
Upoznala sam ga u Novom Pazaru jer su njegovi iz tog kraja. Pre par dana krenula sam do Crne Gore autobusom. Hajde da se vidim sa drugaricama iz Budve, i kaže vozač imamo pauzu pola sata u Novom Pazaru. Morala sam da okusim Pazarske ćevape. Brate mili, kako je tamo narod ljubazan, ma niko me nije gledao kao da sam pala sa Marsa, iako je tamošnja sredina tradicionalna.
I kreten vozač je ladnooo, otišao bez mene, bez provere i bez čekanja. Srećom, svoj ranac i torbicu uvek vučem sa sobom i nikada ne pakujem gomilu stvari. Kupaći i letnju garderobu uvek šopingujem tamo gde letujem, kada stignem. I, istu bacam, ostavljam kada je vreme polaska kući…
Pošto je u Pazaru bilo Otvaranje Letnje Pozornice, otišla sam da vidim tu “umetnost” a pre toga rezervisala sobu u Hotelu. Bolelo me je uvo za dan kašnjenja, a stvari će morati bus prevoznik da vrati. Jela sam ćevape, mantije i popila jedno pet kafa u različitim Pazarskim kafićima. Mmmm, kafa iz dzezve ukusnija od svih espreso splačina.
-Ja sam Milan. Drago mi je, ja sam Dorćolka! Ti si Beograđanka, gošća? -Da, ja sam luda i nisam normalna… Kako bi kazale one “partijaške kolumnistkinje” koje upijaju svako moje štivo i kopiraju me… -Od tog dana se nisam razdvojila od mog intelektualca. Milanče, još jedan u mom životu.
Lepo mi je, pa da potraje i kao prijateljstvo, ne mora veza, avantura bla bla bla… Čitamo se za par dana ili naredne srede u 3. Vaša Dorćolka! 🙂
copyright Vivstars.com Zabranjeno preuzimanje bilo koje Kolumne. Svi likovi i događaji su fikcija i umetničko izražavanje autorke teksta.
Ovo ti je najlepsa kolumna ?❤️
Najviše me u životu voleo jedan Nermin iz Novog Pazara..Slučajno smo se upoznali, greškom (g-đa Sudbina ponekad sjajno umeša prste), i trajalo je poprilično-malo više od dve godine…Ni put od 6 sati autobusom od Bgd-a do NP, ni različita vera, ni razlika u godinama (bio je mlađi), ni razlika u obrazovanju-NÌŠTA, ama baš ništa nije moglo da me spreči…Toliko ljubavi ni pre, a ni posle njega (a imam dosta godina) niko mi nije poklonio od sveg srca…a volela sam i ja njega…eto…sada se sećam i samo nasmešim kad neko spomene NP… Hvala, Dorćolka…podsećaš na mene kad sam bila mlada, lepa i visoka ?
Od mene ocena 10 za ovaj tekst, Novi Pazar i njihove kafe, rahatluke, djakonije, ljubaznost i naravno frajere! A i za jeans. Farmeriske za 15 evra od extra kvalitetnog teksasa i modeli koji bolje stoje od extra skupih i firmiranih. Samo treba znati pogoditi radnju. Predlazem da se organizuje ekskurzija u NP za Dorcolkinu grupu! ???