Big MAMA! SPECIJAL “Utisak Nedelje…i još po nešto”

Dragi moji,

Iznenadila sam vas, ovako iznenada i bez najave -citiram omiljenog Bret Iston Elisa. Nisam sigurna da li će većina prihvatiti današnje štivo koje se malo više razlikuje od svega do sada. U moru lažnih Instagram života, lažnih ljubavi, lažnog provoda, lažne sreće i fejk garderobe, zaboravljamo šta su pravi pokretači u ovom zemaljskom bitisanju. Na ovom Balkanskom nebu gde više ništa nije normalno, a neobično i kreativno se smatra nastranim, ne mogu reći da me je inspirisala nečija smrt, daleko bilo, nego sam kao i vi posmatrač svega i tog svačega što se piše.

Tužna sam kada neko ode sa ovog sveta, i tada me lupi ona surova životna logika, da svi imamo rok trajanja, i da malo ulaganimo u mržnji, nezadovoljstvu, frustraciji i kinđurenju negativnosti. Galeb je bio mnogo, ali mnogo dobra duša. Ja kao gradska lujka, koja je slušala i sluša MTV scenu od osamdesetih,devedesetih pa do ovog sada tverkanja, volela sam i Galebove pesme, koje je pevao sa posebnom tugom. I u poslednje vreme sa setom i, nekom teskobom koja ga je mučila. Bio je umoran pretpostavljam.

Sećam se jedne zabave od pre nekih desetak godina kada je Vrana vedrila po mnogim gradskim klubovima, a ja zelena,još luđa sa zanimljivom ekipom ljudi oko sebe čekam, da mi drug dođe da idemo svi skupa na privatno slavlje. Vrana je odmaglila ko zna gde, a ja onako zbunjena i radoznala, hoću da vidim šta mi je taj moj drug priredio. Slušala sam do jutra tog divnog,skromnog čoveka,Galeba. Pevao je za to blisko društvo, i tada sam se upoznala sa legendarnim songovima. Sada i kapiram Vranu što se povukla, jer nije lako biti pod konstantnim stresom. Nemojte se ljutiti ni na moje kolege iz ostalih medija, jer nekada treba zaraditi platu, pa i pisati nešto što nije u redu. Ja sve razumem,ali ne kapiram lešinare kojih ima u malom broju. Dostojanstvo je uvek prioritet, dragi moji. I kada nekoga gotivite, pa prestanete i bez ružnih reči okreneš leđa. Galebu samo što nisu ušli pre par godina u gepek, da traže sitnicu sa kim je, koliko su se puta sreli on i ONA, jurnjava, slikanje, senzacionalizam…Helouuuuuu rođaci. Dosta je. A sada ne glumite patetiku kada ovog predivnog čoveka više nema. Najglasniji patetičari su uvek bili oni, koji su stvarali nemire. Tako traže smiraj za svoju frustraciju. Da ne pravim od kolumne, mozgaško-motivacionu seansu… Nikada ne dozvolite sebi da zbog tuđih interesa sebe stavljate u situaciju da nešto morate. Ne morate ništa. Odmarajte kada želite,radite da pošteno steknete i ne činite ustupke. Imaćete malo prijatelja, ali pravih i kvalitetnih sasvim dovoljno da živite i doživite! 

Vidim da se niko ne seća naše divne Ruskinje slikarke. Samo eto neko reda radi objavi na slikovnici njenu fotku i prospe reči da bi se reklamirao-la. Ona je bila pustinjak, umetnička dušica. Stvarala je slike koje su bile korak ispred vremena, i imala običaj da kada se vrati iz Velike bare gde je za neverovatan iznos prodavala raritete, deo novca podeli deci koja prose. Jedan pesnik, njen tadašnji bliski prijatelj ju je pitao- Zbog čega to radi, kada ih ne poznaje? Ona je uvek govorila da papir služi da nakon što se obriše pozadina,on služi da se kupe nebitne stvari da bi opstali u ovom vremenu. Volela je da putuje autobusom i da posećuje mesta gde je živela. U Kragujevcu je pila kafu sama samcata u jednoj gradskoj kafani nedeljom, a u Pančevu su je viđali kako hrani ptice u parku. To je inspiracija, taj neki ventil koji i običnom čoveku daje pogon da nastavi dalje. Isto kao što su mi pričali za predivnu glumicu Risku koja je dragi moji, bila naturščik. Vraćamo se na prošli deo kolumne, da je talenat ono sa čime se neko rodi, i da tu ne pomažu fakulteti,diplome, niti veze ni vezice.

Danas sam čitala stare beleške čoveka koji me je učio da pišem Kolumne. Aca Tijanić mi je kao ambicioznoj klinki koja je maštala da objavljuje knjige sa dvadesetak godina rekao sledeće. Danas svako objavljuje, a ti moraš biti obična sa još skromnijim ambicijama i kreni sa kolumnama o svom životu i ljudima koje srećeš. Onda sa svim gramatičkim greškama to objavi i utiči na ljude koji te čitaju, da kroz život ne prave lične greške a gramatičke ispravi u knjizi jednog dana.

Mi smo izgleda nacija koja se seti onih pravih, kada ih više nema. Bračni par Mi i Gagi su za života pomagali ustanovama za nezbrinutu dečicu. Koliko su mogli,ali nisu propustili nijedan Božić,Novu godinu a da ne odnesu brdo slatkiša. Prerano su nas napustili, kao i Mandi koji je radio od jutra do jutra i to je uticalo na srce… Mogla bih ovako do petka, ali za kraj ove “iskrene ispovesti” prisetimo se drage Esme iz susedne zemlje na jugu. Nje više nema, a ni obeležje joj niko od tolike udomljene dece nije podigao…Za kraj, poenta je da budemo srećni što smo ovde na ovom tlu zemljine kugle, i da jedni drugima pomažemo a da ne brojimo zasluge. I da je topla reč nekome sreća. Pričajte sa svojom decom ako ih imate. Pričajte sa roditeljima, prijateljima, sami sa sobom. I ne odustajte.

A sada, da ne remetimo moju auru,karmu i čakre XOXOX

Čitala sam vaše komentare i setila sam se kada je Titko želeo da upozna Panoniju, zamolio je jednog managera i pitao ga koliko keša. Ovaj mu rekao ma ništa bre,to je reklama da idete na klopu. A on mu kao iz topa odvalio -Pa nisam ni hteo da platim, rekoh ako košta da odustanem. I tako su se oni videli, seli, razvezali stomake uz klopicu, a Panonija sva blista što je upecala parajliju. Kada su završili sa uvodnim delom, Panonija je morala da plati ceh, jer se ovaj pravio lud i počeo da priča masni vic kada je konobar doneo račun. Reče mi jedna ptičica, kako je ova pi*ka*ala managera u fazonu -Ovaj ima zmiju u dzepu, dzabe sam vlažila dva sata. Ostalo je bila reklama i to neuspela, a i tada ju je zamenio Krle.

Čitamo se u petak. Voli VAS VAŠA Big MAMA! 🙂 😉